Iako je 95 odsto javnih funkcionera na vrijeme dostavilo izjave o prihodu i imovini za period 2017–2018. godine, samo deset članova Vlade je dobrovoljno dalo pristanak Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) za pristup njihovim bankovnim računima u svrhu potvrde podataka dostavljenih u izjavama o prihodu i imovini. To su u svom izvještaju konstatovali koizvjestioci Komiteta za poštovanje dužnosti i obaveza od strane država članica Savjeta Evrope.

Crnogorski funkcioneri su iz godine u godinu sve manje spremni da ASK dozvole da im kontroliše bankovne račune, što je konstatovala i sama Agencija u jednom od izvještaja 2019. navodeći da im je 60 odsto vršilaca vlasti dalo saglasnost da im se kontroliše konto u finansijskim institucijama. Predstavnici ASK su ranije navodili da im je oko 80 odsto funkcionera dalo saglasnost za kontrolu bankovnih računa, međutim, 2018. je taj procenat zvanično bio 70 procenata, da bi 2019. pao na 60 odsto. Prema podacima ASK, Crna Gora ima oko 5.300 funkcionera, što znači da oko 3.180 njih ne žele da im se kontrolišu bankovni računi.

Bivša članica Savjeta ASK i izvršna direktorka MANS-a Vanja Ćalović Marković ocjenjuje da nedavanje dozvole za kontrolu bankovnih računa pokazuje licemjerje funkcionera, koji tvrde da nemaju šta da kriju i da vjeruju ASK, dok u praksi imamo suprotnu situaciju. Ona ističe da oni koji bježe od kontrole bankovnih računa sigurno imaju šta i da sakriju.

– Čak i u situaciji gdje imamo zarobljenu Agenciju za sprečavanje korupcije pojedini, često istaknuti državni funkcioneri, ipak ne dozvoljavaju kontrolu bankovnih računa, što dodatno ide u prilog činjenici da je kontrolu računa trebalo propisati kao obavezu, a ne kao dobrovoljnu opciju. Odnosno, mi sada imamo rupu u zakonu koja omogućava funkcionerima da biraju da li će dozvoliti kontrolu ili ne. Tako se najvećim državnim funkcionerima omogućava da zataškavaju tragove nezakonitog bogaćenja – navela je Ćalović Marković.

Komentarišući činjenicu da veliki broj članova Vlade nije spreman da pristane na kontrolu bankovnih računa, direktorica MANS-a kaže da se time samo stvara osnov sumnje da oni žive boljim standardom nego što odgovara njihovim realnim prihodima.

– Takvo ponašanje visokih funkcionera šalje jasnu poruku da oni nisu spremni da prihvate ono što je međunarodni i evropski standard, a i što je potvrdio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, koji je rekao da su javni funkcioneri dužni da trpe mnogo veći stepen javnosti nego obična fizička lica. Drugim riječima, što je veća funkcija, koja mu omogućava da se nezakonito bogati, to ima veću obavezu da javnosti podnese račune o svojim prihodima i imovini – ističe Ćalović Marković.

Ona navodi da ASK ne izaziva nikakvav strah kod funkcionera jer se ona od osnivanja bavi administrativnim stvarima i ne koristi maksimalno svoje mogućnosti za otkrivanje korupcije.

– Čim se funkcioneri plaše da sada zarobljenoj Agenciji daju saglasnost za kontrolu bankovnih računa, to govori da oni imaju šta da sakriju – kazala je Ćalović Marković.

M.S.

---

Nema političke volje da se zaustavi korupcija
Ćalović Marković navodi da je politička odluka koja je donijeta u Vladi, pa u Skupštini, da se funkcionerima da sloboda volje da li da im se kontrolišu računi, pokazatelj odsustva političke volje da se stane nakraj nezakonitom bogaćenju i korupciji na visokom nivou.
– To je istovremeno veliko upozorenje da se preko bankovnih računa može otkriti i korupcija. Stvarni razlog da te podatke skrivaju oni javni funkcioneri za koje svakodnevno vidimo da im životni stil odudara od onoga što su zvanični prihodi trebalo bi da bude dovoljan pokazatelj i indikator za ASK da sprovede svoje nadležnosti i dobije saglasnost za kontrole. Skrivanje računa je osnov za sumnju u korupciju, ali se Agencija ponaša kao da to nije važno – ističe Ćalović Marković.